Географска карта - Дарда (Općina Darda)

Дарда је насељено место и средиште општине у Барањи, Осјечко-барањска жупанија, Република Хрватска.

Дарда је насеље у јужном делу Барање, на главној саобраћајници Осијек – Мохач, у близини старог корита Драве. Подаци о постојању Дарде датирају још из друге половине XIII и почетка 14. века, где се Дарда спомиње као Тарда на списку места која су обавезна да плаћају папску десетину. Под утицајем аустријске администрације и немачког језика, од имена Тарда настаје Дарда, премда се код старијег становништва старо име и до данас задржало. Евлија Челебија, у свом путопису из 1663. године, описује Дарду као значајно трговачко место. После Харшањске битке 1687. године и коначним ослобађањем од Турака, бивши спахилук Дарда је посмртно припао Фридриху Ветеранију за заслуге у борби против Турака. После одласка Турака, Дарда је припала срезу Брањин Врх, а око 1850. године у њу се премешта начелство, срески суд, општина и краљевско јавно бележништво, те она постаје варошица са средишњом управом властелинства. Године 1749, дарђанско властелинство прелази у власништво породице Естерхази до 1841, потом припада породици Шаумбург Липе до 1917. године. После Првог светског рата купује га Акционарско друштво мађарске аграрне и рентне банке и неколико мањих власника. Након Другог светског рата, после национализације улази у састав ПИК-а „Беље“.

У другој половини 17. века Дарда је по свом етничком саставу била српско-мађарска, али је већ 1696. године након сеобе број Срба знатно повећан и у њој је живело 75 породица. Ракоцијев устанак је био трагичан и за становнике овог насеља, како за Србе, тако и за Мађаре, који су се борили за отцепљење од Аустрије. Становници су се повлачили преко Дунава у Бачку и Драве у Славонију, пред војском која је све палила и уништавала. Након рата 1711. године становништво се поново враћа, али сада у знатно мањем броју.

Почетком 18. века почиње насељавање Дарде Србима, најчешће из северне Босне, у мањем броју из Мачве. Током читавог века присутно је и перманентно досељавање немачких породица, махом занатлија и у мањем броју хрватског становништва, које је убрзо асимиловано. Крајем XVIII века у Дарду се досељава већи број Рома православне вере из Ердеља. Населило се и неколико јеврејских породица. Према попису из 1846. године број православних становника је 578, по попису из 1878. повећава се на 656, а већ 1900. године пописан је 121 дом са 818 православних становника.

Дарда је дакле крајем XVIII века била мултиетничка варошица са доминантним бројем српске и немачке популације, али са три верске школе: православном, католичком и протестантском, на матерњим језицима: српским, немачким и мађарским. У Дарди је српска православна вероисповедна мешовита школа радила у новој школској згради од 1852. године, која је била својина црквене општине. До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Бели Манастир.

Године 1905. Дарда има статус мале општине, а ту живи 2904 становника у 473 дома. Највише је Немаца 1339, па Срба, Мађара а Хрвата је пописано тада само 50 становника. У месту су ПТТ комуникације инсталиране, а налази се и жељезничка станица.